Neue Seite 1
HRVATSKA KULTURNA ZAJEDNICA U ŠVICARSKOJ
   

  

 

Neue Seite 1
O nama
asopis DO
Hrvatska
Vaa pisma
Knjige
  Iz vicarske
  Zanimljivosti HR
  Linkovi
 

 

Kroatischer Kulturverein

Hrvatska Kulturna Zajednica

Postfach

CH-8050 Zuerich

 


VAŽNO =>

 
 
 
hakave.gif
 
 

 

 

 

hous-logo.jpg

   
   
   
 

NAGRAĐENI LITERARNI RADOVI STAROSNE SKUPINE 1. - 4. RAZRED     (19.04.2015.)

Donosimo nagrađene radove prve literarne skupine. Kada ih budete čitali, mislite na to da su ih pisali mališani koji pohađaju prva četiri razreda osnovne škole.

Radove starije skupine objaviti ćemo sutra, a potom slijede likovni radovi. Oni zahtijevaju daleko više vremena, jer ih moramo digitalizirati i grafički obraditi. Stoga molimo za razumijevanje i strpljenje.

1. - 4. Razred - Poezija

1. mjesto

 

- Plntić Sara, 3.r., OŠ Visoko, Visoko, (Silvija Preložićek)

Klijet

Moj vam ujko ima
jednu staru klijet.

Oko nje vam se vrti
cijeli moj svijet.

Meste je lijepe,
priroda čista,
okolo šuma i potek
vu kojem je voda bistra.

Vosujnica meste se zove
i ljudi navrnu,
a nišče ih ne zove.

Samo pripovijedaju
i ispiju gemište.

Dobre su volje,
savjesti su čiste.

- Međimorec Ana, 3.r., OŠ Braća Radić, Koprivnica (Ines Turk)

Proluletje vu mom kraju


Prolet je i sneg je otišel,
se okolo je veselo i nekam bi iti štelo.
Ftičice lete brzo pa polako,
z hiže bi štel ziti sako!
Travica raste, drveče lista,
vu vrčaku se najde i koja glista.
Tam pod starom ruškom glavicu viri vun
mali lubičasti šafran.
Jotec z traktorom v polje se žuri,
a bracek nejde znjim - pak se duri.
Mati furt z motikom po zemli ruje
gredice su se dulje i dulje.
Visibabe, jaglac i ljubice po celom vrtu stoje
tak ponosno, ničega se ne boje.
Ja se tak veselim,
od jednog do drugog bežim,
tu i tam stanem pa se nadišim.
K nam dojdi i ti,
bomo bežali po vrtu
dok nam se v glavi ne zavrti!

 

2. mjesto

- Havojić Martin. 3.r., OŠ Visoko, Visoko, (Silvija Preložićek)

Proljeće

Proljeće nam se javlja.
Nebe se čisti, a zemlja obnavlja.

I veter je nekak topleši
i dan je pune vedreši.

Ljudi su pune zadovoljneši,
veseleši i zdraveši.

V proljeće kak da se se' znovič rodi,
a priroda se prebudi.

- Topić Lucija, 2.r., OŠ Kamen-Šine Split, PŠ Sirobuja, Omiš (Branka Mlinar)

PISMO ISUSU

Evo, Uskrs nama stiže,
svakim danom sve je bliže.
Zna se dobro diljem svijeta,
za Isusa razapeta.

Zbog njegove teške muke
sklapaju se naše ruke.
Svatko onaj tko vjeruje,
uskrsnuće očekuje.

I Marija, Gospa naša
dio je tog Očenaša.
Sa njom skupa se molimo
i Isusa svi volimo.

Prije nego pođeš leći,
svak Očenaš mora reći.
Moj Isuse, hvala tebi,
s tobom živo zlata vrijedi.

 


3. mjesto

 

- Jančevec Nela, 3.r.,

OŠ Koprivnički Ivanec (Karmela Pajan)

Bela zima


Zima, zima bela
ruke ima.
Ftičeki ne popevaju
stisla zima sve je tiše.
Ljudi smržnjeni
kraj peći se greju
deca uživaju
na snegu se smeju.
Svi čekaju proljeće
i laste s juga
nadajuć se da zima ne bu već preveć duga.

- Hanžeković Teo, 1.r.,

OŠ Braća Radić, Koprivnica (Vesnica Mlinarić)

MAMA

Mama, daj mi roko.
I stisni me k sebi!
Pripovedaj, kak je
negda bilo tebi.

Dok si bila mala,
kaj si se igrala?
I jel tebe tvoja mama,
tak čuvati znala!

 

- Slavinić Anja, 3.r.,

OŠ Braća Radić, Koprivnica (Marija Petras)

Pri baki i dedi


Sonce je vuprlo v obloke.
Braco i ja otpremo joči,
skočimo z postelje,
obrišemo krmežlje i trkom vun.
A kaj se bumo igrali?
Skočimo v prikolicu, a tam kuruza.
Mi ju fletno nahičemo živini.
Deda nas z vrta gledi.
Splazimo na črešnju i se po sud
nafljučkamo koščice.
Zidemo z črešnje.
Braco zeme šibo za mača
i trk za kokoši, a ja za njim.
Dobro da neje kokoši ftrgel nogu.
Krava z štale nabulji joči i ko zna kaj si misli.
Najemput, baka dobeži.
Deca, kaj delate?
Kvar mam z jutra!
Vidim da smo skoro za obed
Kokoš v juhi imeli.

 


1. - 4. Razred - Proza

1. mjesto

 

- Šafranko Teo, 4.r.,

OŠ Kraljice Jelene, Solin (Dubravka Mišadin)

Kratka slava

Jedan san Uskrs slavija na selu. Nima ništa lipše nego kad se u našem dvoru okupe svi rođaci pa započne kucanje jajima. A ja san taj Uskrs bija glavna faca.
Ima san jedno sritno plavo jaje kojim san se kuca s ostalon dicom. Sve san ih pobjeđiva. U stvari ima san jaje od plastike. Niko to nije primjećiva. Kad san ih sve potuka, spremija san jaje na komodu da počine,a ja san izaša van vidit di su mi prijatelji.
Uskoro san se vratija u kuću.Tata me izaziva i nisan moga odolit,a da se ne kucan i š njim.
Udarim ja svom snagon, a kad ono moje jaje puče,razli se bjelance kroz prste, a žumance iscuri na pod. Svi puknu od smija, a ja san u čudu gleda. Ali kako?
Izda me brat,moj rođeni,onako u tiho. Dok san bija vani,oni su zaminili moje sritno jaje za sirovo. Tako san se i ja počea smijat, jer mi je slava kratko trajala.
Ali zato i danas pričan o tome!

 

 

2. mjesto

 

- Sitar Dorotea, 4.r.,

OŠ Koprivnački Ivanec, Koprivnica (Ljubica Gaži)

MOJE SENJE

Jeno noč sem zaspola i senjala sem čudnoga sna. Senjala sem da sem bila vu letu 1903. Na istem mestu, vu isti hiži samo kaj nije tak velka i lepa kak je ve. Bila je mala. Ni placa, ni struje, ni vode. Pod je bil od zemle. Obločeci, jedva kaj se vidlo vun. Još k tomu bili su zmazani. Pogledala sem vun i vidla kak po potu kravice vlečo drvena kola. Stari deda hoda polek njih i nekj im prepoveda.


Najempot sem čula da vuni nešče nekaj viče. Brže sem zišla vun da vidim kaj se događa. Dve hiže dale bila je cela čelada žen, dece i moži. Storo i mlodo, si su gledeli i vikali na jenoga gospona v črni uniformi, koji je v bobnje tokel, vikal i nekakvoga papera zabijal na drevo. Na papero je pisalo "Prieki sud". Si so ga šteli za radi toga toči. Došla je do mene nekakva stora ženica i stisnola me k sebi. To je bila moja babica. Mela je oblečeno crno suknjo. Od spod ji se nagledala druga bela. Na suknji je mela šurca. Još ji je bil beli od mele jer je prije toga kruha pekla. Pitala sem jo kaj se to pri nas događa. Rekla mi je nek nikaj ne pitam jer so si srditi i jadni. Rekla je da nas Mađari očeju za sebe, da im se damo i još plačamo poreze. I još k tomu da mađarski pripovedamo.


Kak je večer dohađala, ljudi su se pomali rezišli po svojim hižama. Pomali so se gasila to slaba svetla od sveči. Mene so deli spot polek peči na nekakvo trdo plotno v kojem je bila slama. Pikalo me pok nesem mogla spati. Za stolom so sedeli mama, japa, stora mojkica i potiho so prepovedali da se bodo zutra vjutro si skupili i da ak bo treba digli buno proti Mađori i bana Hederwarya. Jer več to nemrejo trpeti. Da smo mi Hrvati, da bomo to ostali i šlus.


Drugi den vjutro čula so se zvona na cirkvi. I tak vam je to počelo.


Mama i japa krenoli su z dvora. Vuni se pri Krajcarovi hiži skupilo pono ljudi. Moži i žene vikali so nekaj kaj ih nesem razmela jer sam bila dalko. Mojkica me zela za roko pak smo i mi išle tam de se to događalo. Najempot so se od nekod nekakvi žandari na konjaj stvorili. Som silom so šteli da se predamo pod njihovo vlost. Terali so a ljudi so vikali da ne dajo svojega jezika, svoje selo, svoju Horvacku i svojo zastavo. Nastala je prova halabuka. Mojka me brže povlekla za roko i pobežale smo dimo. Tak je fletno hodala kaj je i bežala. Najempot sem čola pocanje. Mojkica mi je zaprla vuha kaj nem poslušala. Joko je čudno zgledala. Molila je Bogeka i narekala. Ja sem mom znola da nekaj ni v redo. V hiži smo bile samo mi dve. Ni bilo nit mame nit jape. Joko sem bila splošena. Pitala sem mojkicu kaj se dogođa. Rekla mi je da se baš ve borijo si vu selu za pravicu i za naš Kunovec. Da se buni i storo i mlodo. Unda mi je rekla nek idem spot. Polegla me na ono trdo plotno i na onu žoto slamu. Tak sem i zaspola.


A dok sem se nazaj zbudila, našla sem se vu moji lepi hiži, na mojem mefkem kreveto. Mojka me je zvola da se moram stati jer mi je skuhala kakao. Na radiju so igrale lepe pesme. Zišla sem vun i gledala sem koli sebe moje lepo selo.

Rječnik "Moje senje"


senje - snovi, sni / jeno - jednu / zaspola - zaspala / letu - godini / niži - sobi / obločeci - prozori (mali) / vun - van / zmazani - prljavi / polek - pored / nešče - netko / zišla - izašla / čelada - gomila / bobnje - bubnjeve / tokel - udarao / šteli - htjeli / od spod - od ispod / šurc - pregača / srditi - ljuti / šlus - gotovo / japa - tata / dvor - dvorište / dalko - daleko / mojkica - baka / halabuka - graja, vika / fletno - brzo / zaprla - zatvorila / zaspola - zaspala / metkem - mekanom

 

- Bruketa Marko, 3.r.,

OŠ Hreljin, Hreljin (Radmila Vidas Babić)

MESOPUST

Ja živim u Hrvatskom primorju gdje se oduvijek njeguju maškarani običaji. U mjestu odakle je moj tata,Driveniku,ljudi kao da cijelu godinu iščekuju maškare i zato često govore da žive za maškare. Ispričat ću vam kako izgleda zadnji dan maškara kada se pali mesopust.


Mesopust je lutka napravljena od ružne odijeće i slame i glavni je krivac za sve loše šta se dogodilo prošle godine.Zadnji dan maškara uvijek je utorak, dan prije početka Korizme. Svi se okupimo na početku mjesta omaškarani i onda povorka krene obilaziti cijelo selo. Mi djeca obučeni smo u svoje maškarane uniforme i sviramo bubnjeve. Odrasli taj dan cijelu glazbu prepuste mladima,a oni se omaškaraju tako da budu čim ružniji ili smješniji. Mesopust ima svoje ime i ponosno se vozi u prikolici koju vuče traktor. U svakom zaseoku ljudi zaustavljaju povorku i časte nas sa krafnama,fritama i pićem. Kad se obiđe cijelo selo krenemo u dom gdje se čita Šentenca i okrivljuje mesopust za sva zla koje je napravio. Mi djeca jedva čekamo kada će ga zapaliti jer nam je to najbolji dio cijelog dana.Na kraju uz bubanj i muziku mesopust izgori, a ljudi sretni krenu svojim kućama.


Evo ovako se njeguju narodni običaji u Driveniku .Ja jako volim maškare i uvijek sam tužan kada završe i jedva čekam slijedeću godinu.

 

- Novak Ivan, 2.r.,

OŠ Nedelišće, Nedelišće (Višnja Špicar)

Zavičajni običaji sela dunjkovec


Selo Dunjkovec prvi put se spominje 1259. godine, zato je vjerojatno jedno od najstarijih naselja u općini Nedelišće. U prošlosti su mještani Dunjkovca bili poznati po izradi smolige. Smoliga je drvce za potpalu vatre. Oni su bili prvi ovdašnji zanatlije. Zbog izrade smoliga od trčki borova bili su prozvani smoligarima. Smolige su prodavali po okolnim naseljima te u Čakovcu, Varaždinu i široj okolici. Žene domaćice bile su poznate po izradi cekera od luščinja-lišća koje pokriva plod kukuruza. Taj zanat čuvaju i danas. svoje radove izlažu na mnogim sajmovima i manifestacijama.

Dunjkovec se brzo razvio nakon otvaranja najstarije željezničke pruge Čakovec-Maribor-Pragersko 1860. godine. Željeznička postaja otvorena je 1949. godine. Izgradnjom željezničke pruge i otvaranjem postaje mnogi su Dunjkovčani našli zaposlenje u Čakovcu te na željeznici. Mještani su nekad u našem selu klali kokoši i pure za nedeljni ručak, a perje su skupljali za jastuke i blazine. U našem selu običaj je bio da se prije Božića napravi veliko kolinje. Ljudi su klali po dvije svinje koje su hranili cijele godine. Zatim su radili krvavice od hajdinske i prosene kaše. Nije bilo škrinja, pa su meso sušili, ispekli ga i stavili u slanine. Slanine su napravili od svinjskog špeka. Sve su to zajedno stavili u drvenu tiblicu.

Mještani su nekada hranili puno krava, pa su imali domaće mlijeko, svježi sir, vrhnje i sir turoš. Kada su se vratili sa polja gdje su naporno radili, okrijepili bi se mesom iz tiblice i sirom sa vrhnjem, popili su domaće kiselo mlijeko. Mještani su obilježavali blagdan Cvjetnice, tjedan dana prije, sa velikom radošću išli su u šumu po materijal za presmec. Iz šume su nosili dren, črensu, cice mace, bršljan, fušpaj i gožve. Presmec su nosili u crkvu na misu da ga svećenik posveti (blagoslovi), a zatim stavljali na tavan da ih štiti od groma. U našem selu nije bilo posvete jela, pa su ljudi pješice išli u Nedelišće u župnu crkvu. Bile su to veće košare u kojima je bilo jelo koje su kasnije jeli cijeli tjedan za doručak. U košari su žene nosile šunku, hren, jaja, sol, dizani kolač, domaći kruh i jabuke. Žene domaćice za Uskrs su pekle domaće zdigane kolače od oraha i maka. U našem selu žene su nekada najviše kuhale ova domaća jela: pretepeni grah, pretepenu špargu (mahune), pretepene štrukle, šulenku na mlijeku, tenfani picek, grah s suhim mesom, grah s repom i kožicama, repu i grah s buncekom, lokote s zeljom, a pekle su doma i kruh. Tako su nekada živjeli naši djedovi i bake.

 

 

3. mjesto

 

- Posavec Nika, 3.r.,

OŠ Antun Nemčić Gostovinski, Koprivnica (Đurđiica Pošta)

MASNI ŽGANEC - dječja igra

POMAGALA: kolac visine do 2 m, konopac dužine 2-3 m.

Na sredinu igrališta zabode se kolac i za njegov vrh se zaveže konopac. Brojalicom se odredi igrač koji preuzima ulogu masnog žganca. On jednom rukom uhvati kraj konopca i ne ispušta ga do kraja igre.
Ostali igrači stave dio svoje odjeće ili obuće, tzv. plen oko štapa. Sada igrači stojeći izvan domašaja masnog žganca nastoje uzeti svoj plen, a da ih pri tom masni žganac ne uhvati, tj. dotakne slobodnom rukom.
Igrač koji bude uhvaćen mora ostaviti još jedna dio svoje obuće ili odjeće. Kako bi stekao pravo na svoju odjeću, igrač koji ostane bez večine odjeće mora izvršiti uvjete koje zadaje masni žganec. On zahtjeva da se popne na vrh obližnjeg hrasta, da otrči do određenog mjesta i sl.
U slučaju da svi uspiju uzeti svoj plen, trče za masnim žgancem i njime ga udaraju po leđima.

 

- Šalec Jana, 3.r.,

OŠ Oroslavlje, Oroslavlje (Ankica Šuk)

Čehatva

Zima je. Babica mi furt pripovieda nekakve priče o princezami, Črljenkapice, o  ekakva tri dečeca, niti sama neznam kak se več zoveju. Denes je na red došla priča o čehatve. Gda je to moja babica pripoviedala, ja sam ju same gledela kak sova i širem otprla oči.

Babica j rekla da su čehatve negda bili najbolši tulumi, kak mi mladi denes to velime. Ženske su popuoldan ćiehale perje, a gda su bile gotove, došli su dečki z mužikaši. Si su fest tancali, zabavljali se i jeli gibanicu. Baica je rekla da su se na čehvata dečki i puce škicali a nekteri su se čak i zacuopali. Onda se je javil dedek i rekel da se baš na jene takve čehatve babica vunjega zagledala. Babica je nate same zdehnula.

Se mi se to nekak liepe vidle, eli senek si nies mogla zamisliti kak je to mogle biti tak. Da denes napravime čehatvu neznam e bi se mladi tak zabavljali kak oni negda. Denes bi sugurne saki na svojemu mobitelu igrice igral, a ne tancal. A možda se i varam. Trebale bi pruobati. Muoram nagovoriti babicu da napravime jenu takvu starinsku čehatvu.

Čehatva- odvajanje mekog dijela pera od peteljke / furg - uvijek / dečeci - dječaci / pripoviedala - pričala / gledele - gledala / mužikaži - svirači / zacuopali - zaljubili / vunjega - u njega / jene -jednoj / zdehnula - uzdahnula / jnu - jednu

 

- Mršić Luka, 2.r.,

OŠ Kraljice Jelene, Solin (Zdenka Jerković)

NA KOMINU


Vani je snijeg i puno je hladno. U kućici gdje je komin skupila se cijela obitelj. Svi sjede na klupi ili na malim stolicama. Djed se krsti i pali vatru. Moli se Boga jer je Badnjak. Kućica je puna dima koji grize za oči. Svi su veseli i zadovoljni. Vatra gori velikim plamenom. Nema hrane jer je post. Samo djeca jedu uštipke i fritule. Mali dječak drijema u svom kutu. Svi iščekuju Polnoćku i Božić.

 

- Gržeta Lea, 3.r.,

OŠ Viktora cara Emina, Lovran (Snježana Kovačević)

Igre pul none

Pasalo je deset let od kad su se moja mat i otac oženili. Šesno su se spravili i na večeru šli da bi godišnjicu braka proslavili, a mene pul none pustili.

Ja sam volela poć pul noni aš ona se vavek smanun igrat otela i čuda mi tih štoriji povedala i stare igračke mi svoje pokazala. Nona je z ormera špekuje zvukla. Rekla je da su sakakove neke veće, neke miće, ma va seh milih boji. Tu je bilo i dela. Moralo se delat tunelići i putići. Si su uživali i zguštun se igrali! Sa zguštum drugu dan prišla sem noni i pitala: "Nona, šćen ćemo se danaska igrat?" Nona sa  sretna ča san je to pitala pa je spod stola praćku znela i par kamenčići dala. Lepo mi je to zgjedalo pa sam zajno počela kamenčići hitat. Noni san poneštru razbila, a ona se zajno razjadila. Počela mi nona poveodat kad su i oni bili deca da su se sten igrali i dešpeti delali. Dobro smo se zismeli, nona je zajno znala da ću prit i jutra. Meni se to sve jako pjažalo, pa san none kuću pretresla dok starisku pupu nisam našla. Nona je rekla da je tu pupu zame spravila.

Da vam još neč rečen. meni su starinske igračke boje nego ove sken se danska mi igramo, koje čudo šoldi koštaju. meni se to sve pjažalo. Tako sam ja saki dan pul none hodila, starinsku igru navadila i s pupom povoedala.

 

 

Natrag na sveukupne rezultate natječaja

(106)

 

 

Neue Seite 1
© 2002 HKZ Hrvatska Kulturna Zajednica
Design & programming: TOKU