Neue Seite 1
HRVATSKA KULTURNA ZAJEDNICA U ŠVICARSKOJ
   

  

 

Neue Seite 1
O nama
╚asopis DO
Hrvatska
Va╣a pisma
Knjige
  Iz ęvicarske
  Zanimljivosti HR
  Linkovi
 

 

Kroatischer Kulturverein

Hrvatska Kulturna Zajednica

Postfach

CH-8050 Zuerich

 


VAŽNO =>

 
 
 
hakave.gif
 
 

 

 

 

hous-logo.jpg

   
   
   
 

IMA LI NADE DA ─ćE SRBI KONA─îNO UVIDJETI I PRIZNATI SVOJU KRIVNJU ZA RATOVE   (08.12.2012.)

Internetom ovih dana kru┼że vijesti o srpskim reakcijama na osloba─Ĺaju─çe presude Haa┼íkog suda hrvatskim generalima Gotovini i Marka─Źu, te kosovskom komandantu Haradinaju. Srbi su ┼íokirani i ljuti, jer "svi su se urotili protiv njih"! Istovremeno kru┼że i ─Źlanci nekih Srba, koji su shvatili da oni - Srbi - nisu ┼żrtve, nego uzro─Źnici svega zla na podru─Źju biv┼íe Jugoslavije.

Nakon ─Źlanka Danice Dra┼íkovi─ç OSTAVILI SMO KRVAVE ZLO─îINA─îKE TRAGOVE, donosimo i ─Źlanak iz glasila "helsin┼íka povelja" (broj 167-168, rujan-listopad 2012.) kojeg izdaje "Helsin┼íki odbor za ljudska prava u Srbiji".

Ta dva primjera bude nadu da ─çe Srbi kona─Źno po─Źeti s preispitivanjem svoje povijesti. Pa ako i ne bude tako (jer jedna lasta ne donosi prolje─çe), ipak su ovakve pojave dobrodo┼íle, jer ─çe otvoriti o─Źi nekima koji su do danas bili slijepi zagovornici srpske politike. (dg)

Srpsko-hrvatske kontroverze

Šta je bila "Oluja"

Piše: Aleksandar Sekulović


Nije novost ako da izme─Ĺu Hrvatske i Srbije postoje dijametralne razlike u pravnoj i politi─Źkoj oceni akcije "Oluja" iz 1995. godine. Razlike se svake godine upadljivo manifestuju prilikom obele┼żavanja godi┼ínjice te akcije. Bilo je za o─Źekivati da ─çe vremenom i normalizacijom privrednih i diplomatskih odnosa razlike slabiti, ali to se nije dogodilo.


┼áta vi┼íe, ove godine do┼ílo je do novog udaljavanja stavova. Dok je hrvatski predsednik Ivo Josipovi─ç ponudio ruku pomirenja izjavom da Hrvatska ne mo┼że pobediti u miru dok ne prizna i srpske ┼żrtve, sa srpske strane ─Źule su se do sada najo┼ítrije ocene koje isklju─Źuju svaku pomisao na pomirenje.

Naime, vladaju─ça Srpska napredna stranka (SNS), u skladu sa svojim radikalskim poreklom ocenila je da "Oluja" predstavlja "najve─çi zlo─Źin u Evropi posle Drugog svetskog rata". To isto misli i lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi─ç Palma koji zahteva da Evropska unija zabrani Hrvatskoj slavljenje ovog doga─Ĺaja i da joj zabrani ulazak u EU. A lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Ko┼ítunica ocenio je da Hrvatska slavi kao pobedu "surovo ubijanje nedu┼żnih i sramno proganjanje nemo─çnih ljudi", dok je visoki funkcioner SPS Branko Ru┼żi─ç pozvao Evropsku uniju da zauzme stav o akciji "Oluja" i da preispita ─Źinjenicu da dr┼żava koja treba da postane njena ─Źlanica "najsramniji dan" u svojoj istoriji slavi kao dr┼żavni praznik.


Ova histeri─Źna verbalna agresija Srbije, u kojoj slo┼żno u─Źestvuju sve "patriotske" snage i koja, kako vreme prolazi, umesto da slabi postaje sve o┼ítrija, ne mo┼że se objasniti nepoznavanjem osnovnih ─Źinjenica vezanih za ovu vojnu operaciju. Jer, nemogu─çe je, na primer, da Srpska napredna stranka, makar u njoj dominirale politi─Źke analfabete ne zna da proterivanje Srba iz Krajine, pod predpostavkom da je to zaista bilo proterivanje, ne odgovara definiciji genocida iz Konvencije Generalne skup┼ítine UN usvojene rezolucijom broj 260 od 9. decembra 1948. Nemogu─çe je da Vojislav Ko┼ítunica, koji pretenduje na nau─Źnu objektivnost, ne zna da su, znatno pre "Oluje" i "Bljeska" gotovo svi Hrvati sa teritorije takozvane Republike Srpske Krajine (RSK) proterani ili pobijeni.
Nemogu─çe je, kona─Źno, da Srbija ne zna da "Oluja" i "Bljesak" predstavljaju, sa stanovi┼íta me─Ĺunarodnog prava, legitimne vojne operacije radi osloba─Ĺanja dr┼żavne teritorije zaposednute od strane neke druge dr┼żave uz pomo─ç pobunjenog lokalnog stanovni┼ítva.

Celokupna me─Ĺunarodna zajednica smatra te operacije legitimnim i u skladu sa me─Ĺunarodnim pravom, pa zato Srbija svojim nepriznavanjem tih operacija stavlja samu sebe s one strane me─Ĺunarodnog prava.


Ako je tako, postavljaju se dva pitanja. Najpre, budu─çi da Srbija svojim neuravnote┼żenim ocenama ne mo┼że da izmeni fakti─Źko stanje i da ponovo uspostavi RSK, niti da natera me─Ĺunarodnu zajednicu da promeni svoj stav, ┼íta je onda to ┼íto Srbija ┼żeli da postigne takvim ocenama i neprekidnim zao┼ítravanjem svog stava? Drugo pitanje je: ako je pravni karakter "Oluje" i "Bljeska" nesporan, ┼íta je to ┼íto je sporno i ┼íto je razlog za potpuno opre─Źne poglede Srbije i Hrvatske na ove vojne akcije?


Na pitanje ┼íta Srbija ┼żeli da postigne svojim neodmerenim izjavama, mo┼że se re─çi da su njeni ciljevi vi┼íestruki.


Prvi i najva┼żniji cilj jeste: spre─Źiti da nu┼żna normalizacija zvani─Źnih odnosa sa Hrvatskom dovede do ubla┼żavanja negativnih emocija prema Hrvatima i Hrvatskoj. Te negativne emocije bile su ne samo uslov za po─Źetak ratnih operacija protiv Hrvatske 1991. godine, ve─ç su one i sama su┼ítina srpskog nacionalizma. Bez takvih emocija srpski nacionalizam ne samo da ne mo┼że da ostvari svoju kulturnu hegemoniju u srpskom nacionalnom korpusu, ve─ç ne mo┼że ni da postoji.

Kostur srpskog nacionalizma predstavlja teza (koju odli─Źno ilustruje ┼íovinisti─Źki pamflet Vasilija Kresti─ça "Znameniti Srbi o Hrvatima") po kojoj su Srbi tokom istorije uvek pomagali Hrvatima, a da su ih ovi uvek podlo napadali. Uprkos tome Srbi su 1918. oslobodili Hrvate vekovnog ropstva i velikodu┼íno ih primili u novu dr┼żavu. I umesto da poka┼żu zahvalnost, Hrvati su tokom Drugog svetskog rata izvr┼íili genocid nad Srbima i samo u Jasenovcu pobili vi┼íe od milion Srba. Zbog svega toga potrebno je, kako ka┼że fanatizovani ┼íovinista Kresti─ç, Srbima otvoriti o─Źi i osvestiti ih "kako bi shvatili da sa Hrvatima svaku vezu treba da raskidaju".


Raskidanje svih veza sa Hrvatima predstavlja i jo┼í uvek je osnovni nacionalni cilj u interpretaciji dominiraju─çeg srpskog nacionalizma. A, nema boljeg na─Źina za to nego da se stalno i ┼żestoko ukazuje na "genocide" koje su Hrvati po─Źinili nad Srbima, iz ─Źega logi─Źno, proizlazi da su Hrvati najve─çi neprijatelji Srba. Takvu svest u srpskom narodu je utoliko potrebnije odr┼żavati i ja─Źati ukoliko Srbija pod pritiskom Evropske unije, biva prinu─Ĺena da normalizuje odnose sa Hrvatskom. Srpski narod mora stalno da ima u vidu da se iz me─Ĺunarodnih obzira ne mo┼że javno govoriti, kao ┼íto je to u─Źinio Aleksandar Vu─Źi─ç na televiziji Studio B, 27. maja 2003. godine, kad je dva puta odlu─Źno rekao "Ja mrzim Hrvate", ali da to treba da bude dominantno kolektivno ose─çanje.


A, da to jeste dominantno ose─çanje mo┼że se videti i po pona┼íanju takozvanih "huligana" ─Źiji postupci, poput vrha ledenog brega, ukazuju na ono ┼íto se ispod povr┼íine skriva. U avgustu ove godine "huligani" su po Novom Sadu razbijali stakla automobila i bilborde na kojima se reklamira letovanje u Hrvatskoj, ┼íto je samo nastavak istog takvog pona┼íanja iz leta 2011, nakon Evropskog prvenstva u rukometu. Da ovde nije re─Ź samo o tzv. huliganima i navija─Źima mo┼że se videti i iz kolektivne atmosfere u Srbiji tokom nekog sportskog susreta izme─Ĺu reprezentacija Srbije i Hrvatske. Ukoliko bi reprezentacija Srbije pobedila, ┼íirom Srbije nastalo bi op┼íte slavlje pra─çeno rafalnom paljbom iz pi┼ítolja, automata i drugog oru┼żja, ┼íto pokazuje da nije pobe─Ĺen sportski protivnik ve─ç omrznuti politi─Źki neprijatelj.


Takav izliv strasti naro─Źito je do┼íao do izra┼żaja u leto 2003, kada je ekipa Srbije (SCG) savladala Hrvatsku u finalu Evropskog prvenstva u vaterpolu u Kranju. Sukob hrvatskih navija─Źa sa slovena─Źkom policijom posle tog me─Źa bio je samo zgodan izgovor srpskom fa┼íizmu za masovne demonstracije po ulicama Beograda, demoliranje hrvatske ambasade i simboli─Źno spaljivanje hrvatske zastave.
Naravno, tim povodom nije pokrenut nikakav krivi─Źni postupak i niko nije pozvan na odgovornost, jer su i javnost i dr┼żavni organi na to gledali sa odobravanjem.


Drugi cilj srpskog nacionalizma jeste da se negativan imid┼ż Srbije iz perioda 1990-2000, popravi tako ┼íto ─çe se kvariti imid┼ż Hrvatske. Srpski nacionalizam ne samo ┼íto ne ┼żeli da se odrekne politike i ciljeva iz tog perioda, ve─ç ┼żeli da izmeni ocene koje o njima postoje u me─Ĺunarodnoj zajednici i tako popravi imid┼ż Srbije. A, za to ne postoji bolji na─Źin od kvarenja imid┼ża Hrvatske i njegovog svo─Ĺenja na imid┼ż Srbije. To se mo┼że posti─çi tvrdnjom da su i Hrvati ─Źinili zlo─Źine, da su i Srbi stradali isto koliko i Hrvati te da, jednom re─Źi, nema nikakve razlike izme─Ĺu Srbije i Hrvatske.


Zaklju─Źak iz svega toga bio bi da me─Ĺunarodna zajednica treba Hrvatsku da tretira isto kao i Srbiju (sankcije, prijem u EU i sl), a pre svega da Ha┼íki tribunal osudi za ratne zlo─Źine isto onoliko Hrvata koliko i Srba.


Mora se priznati da je ovo nastojanje Srbije, za ─Źiju je realizaciju ona anga┼żovala sve svoje lobisti─Źke veze na Zapadu i utro┼íila velika finansijska sredstva, imalo zna─Źajnog uspeha, ┼íto se vidi po tome da je Ha┼íki tribunal, kako bi Srbiji dao neko zadovoljenje za ranije osude i uspostavio ravnote┼żu izmedju Srbije i Hrvatske, osudio hrvatskog generala Gotovinu zbog u─Źe┼í─ça u "zdru┼żenom zlo─Źina─Źkom poduhvatu". Ohrabrena ovim uspehom Srbija sada ┼żeli da ide dalje i da imid┼ż Hrvatske svede ispod nivoa imid┼ża Srbije, da Hrvatsku prika┼że kao glavnog i umi┼íljajnog vinovnika jugoslovenske drame. A to ─çe se posti─çi ukoliko me─Ĺunarodna zajednica prihvati srpske teze da je "Oluja" najve─çi zlo─Źin u Evropi posle Drugog svetskog rata i da je tom prilikom po─Źinjen genocid nad Srbima.


Tre─çi cilj ove kampanje vezan je za Evropsku uniju (EU). Najavljeni ulazak Hrvatske u Evropsku uniju predstavlja neprebolnu ranu za srpski nacionalizam, ─Źak i za onu njegovu struju koja se protivi ulasku Srbije u EU. Idealno bi bilo kad bi i Srbija i Hrvatska ostale van EU, a ukoliko to nije mogu─çe onda imid┼ż Hrvatske treba toliko pokvariti, da se na nju sutra, u EU gledalo kao na nekoga ko se sasvim nezaslu┼żeno na┼íao u tom dru┼ítvu.

S druge strane, ova kampanja te┼żi da definitivno udalji Srbiju od EU, jer ako EU prima u svoje redove nekog kao ┼íto je "genocidna" Hrvatska, onda je za Srbiju moralno neprihvatljivo da ulazi u to dru┼ítvo.


┼áto se ti─Źe drugog pitanja - ┼íta je to ┼íto je sporno i ┼íto izaziva kontroverze u oceni "Oluje" na srpskoj i hrvatskoj strani - mo┼że se re─çi da su sporne dve stvari: broj ┼żrtava na srpskoj strani tokom "Oluje" i neposredno nakon nje i, pravno-politi─Źka definicija Srba koji su tokom "Oluje" napustili teritoriju Hrvatske i preselili se u Srbiju.


┼áto se ti─Źe broja ┼żrtava, notorno je da o broju ┼żrtava u ratnim dejstvima postoje razli─Źiti podaci, delom iz objektivnih razloga, a delom iz ┼żelje sukobljenih strana da broj svojih ┼żrtava pove─çaju ili smanje, zavisno od potreba. Ta sklonost ka nerealnom prikazivanju broja "svojih" ┼żrtava naro─Źito je svojstvena srpskom nacionalizmu. Jo┼í uvek se uporno tvrdi da je u Jasenovcu pobijeno milion Srba, iako su sva nau─Źna istra┼żivanja pokazala da je cela Jugoslavija u Drugom svetskom ratu imala jedva milion ┼żrtava.

Ili, drugi primer: tokom akcije "Bljesak" beogradska ┼ítampa je gromoglasno objavila vest da se autoputem Zagreb-Beograd kretala kolona od 10.000 Srba i da su svi oni odjednom nestali, ┼íto je moglo da zna─Źi samo to da su ih Hrvati pobili. Naravno, tu bezo─Źnu izmi┼íljotinu niko od brojnih me─Ĺunarodnih posmatra─Źa nije potvrdio, ali doajen srpskog ultranacionalizma Kosta ─îavo┼íki i sad tvrdi da se to dogodilo.

Ako se sve to ima u vidu, podatke koje iznosi srpska strana treba uzimati sa velikom rezervom. Pre svega, treba re─çi da je neophodno razlikovati civilne od vojnih ┼żrtava, odnosno od pripadnika vojski dve strane stradalih tokom ratnih dejstava. Ovi drugi gubici se ne mogu nikako definisati kao "zlo─Źin" druge strane. ┼áta vi┼íe, srpska strana te svoje gubitke nerado pominje ve─ç manipuli┼íe jedinstvenom zbirnom cifrom, prikazuju─çi sve to kao "nevine" ┼żrtve hrvatskog zlo─Źina. A podaci o tome do kojih je mogu─çe do─çi su slede─çi:
Organizacija Human Rights Watch procenjuje da su gubici tzv. Republike srpske Krajine u operaciji "Oluja" bili 410 vojnika i 116 civila, ili ukupno 526 poginulih, dok je procena Helsin┼íkog odbora u Hrvatskoj znatno ve─ça: 560 vojnika i 681 civila, tj. ukupno 1241. Istovremeno srpski izvori tvrde da je bilo 755 poginulih vojnika i 1205 civila, ili ukupno 1960 poginulih. Ovde je, dakle, o─Źigledna manipulacija srpske strane brojem poginulih, jer je nemogu─çe da objektivna istra┼żivanja daju toliko razli─Źite podatke.


Pri tom srpska strana uop┼íte ne pominje da je Hrvatska u "Oluji" imala 179 poginulih i 1100 ranjenih vojnika, pa niko ne tvrdi da su to ┼żrtve "zlo─Źina" sa srpske strane, ve─ç se to tretira kao "normalan" gubitak u oru┼żanoj akciji.


No, bez obzira da li je stradalih srpskih civila bilo 116, 681 ili 1205, to je u svakom slu─Źaju ┼żalosna ─Źinjenica ali ne i zlo─Źin. Ta ─Źinjenica je posledica zlo─Źina, tj. posledica rata koji je sam po sebi zlo─Źin, a odgovornost za stradanje civila na bilo kojoj strani pada na onoga ko je zapo─Źeo rat. Ko god zapo─Źinje rat zna da svaki rat neizbe┼żno izaziva stradanje civila i da su civilne ┼żrtve ─Źesto brojnije od vojnih.


Prema tome, onaj ko zapo─Źinje rat unapred zna da ─çe njegovo stanovni┼ítvo stradati, ali se svejedno odlu─Źuje za rat radi ostvarenja nekih politi─Źkih ciljeva. A neuspeh u ostvarivanju tih ciljeva, gubitak rata i stradanje agresorovog civilnog stanovni┼ítva nisu nikada u istoriji bili definisani kao zlo─Źin suprotne strane.


┼áto se ti─Źe politi─Źko-pravne definicije Srba koji su tokom operacije "Oluja" napustili Hrvatsku i preselili se u Srbiju, a ┼íto srpska strana defini┼íe kao "genocid", na to pitanje se ne mo┼że odgovoriti bez analize politi─Źkih ciljeva srpske strane u ratu sa Hrvatskom.


Glavni politi─Źki cilj srpske strane bio je takozvano "definitivno re┼íavanje srpskog nacionalnog pitanja", odnosno ujedinjenje svih Srba sa prostora biv┼íe Jugoslavije, njihovo odvajanje od drugih naroda i uspostavljanje etni─Źki ─Źiste Velike Srbije sa granicom na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Ovaj cilj je ─Źesto eufemisti─Źki definisan, prikrivan, maskiran tobo┼żnjom brigom za o─Źuvanje Jugoslavije i sli─Źnim floskulama, ali u srpskom nacionalnom korpusu nije bilo nikakve nedoumice oko toga ┼íta se zapravo ┼żeli, a to je jedinstvena dr┼żava srpskog naroda i definitivno razdvajanje od "podlih" Hrvata.

Jedno od "teorijskih" obrazlo┼żenja ovog politi─Źkog cilja bila je i takozvana teorija "skandinavizacije" jugoslovenskog prostora koja je eleborirana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a ─Źiji je najelokventniji zagovornik bio Mihailo Markovi─ç, akademik i ideolog Socijalisti─Źke partije Srbije. Po toj teoriji Srbi, Hrvati i Slovenci (srpski nacionalizam ne priznaje postojanje Crnogoraca, Makedonaca i Bo┼ínjaka) treba da se ugledaju na skandinavske narode koji su trajno re┼íili svoje me─Ĺusobne odnose. Dok su ┼żiveli zajedno Finci, ┼áve─Ĺani i Norve┼żani stalno su ratovali i bili jedni drugima neprijatelji. Ali kada su se razdvojili i kada je svako od njih formirao svoju nacionalnu dr┼żavu prestali su razlozi za sukobe i neprijateljstva i od tada ovi narodi ┼żive u miru i prijateljstvu.


Teorijom "skandinavizacije" ciljalo se pre svega na odnose izme─Ĺu Srba i Hrvata. Njom se dokazivalo da Srbi i Hrvati ne mogu da ┼żive zajedno, da treba definitivno da se razdvoje, da je potrebno izvr┼íiti razmenu stanovni┼ítva i stvoriti etni─Źki ─Źiste srpsku i hrvatsku dr┼żavu, naravno na liniji Karlobag-Virovitica. Sve se to mo┼że ostvariti dogovorom i mirnim putem, ali po┼íto Hrvati ne prihvataju dogovor i predla┼żu nekakvu konfederaciju koja podrazumeva ne┼íto ┼íto je za srpski narod apsolutno neprihvatljivo - da njegov zna─Źajan deo ┼żivi u samostalnoj hrvatskoj dr┼żavi kao manjina - to je neophodno da se do re┼íenja do─Ĺe ratom. Taj rat je potpuno opravdan, jer ─çe nakon njega nestati razlozi za neprijateljstvo izmedju Srba i Hrvata i dva naroda ─çe ve─Źno ┼żiveti u miru, pa mo┼żda ─Źak i u prijateljstvu.


Ova stupidna teorija skandinavizacije proizvela je tragi─Źne posledice i za srpski i za hrvatski narod. Ona je direktno odgovorna ┼íto je oko 200.000 Srba iz Hrvatske tokom "Oluje" napustilo svoje domove i preselilo se u Srbiju. Jezgro te teorije bila je teza da Srbi i Hrvati ne mogu da ┼żive zajedno. Ta teza je razli─Źito obja┼ínjavana, ali te racionalizacije nisu bitne; bitan je sam stav da Srbi i Hrvati ne mogu da ┼żive zajedno, ┼íto je iz dana u dan ponavljano kroz srpsku propagandu, a za operacionalizaciju te teze bili su zadu┼żeni svi i, ona je postala op┼íte mesto u kolektivnoj svesti srpskog naroda.

Autor ovih redova imao je 1991. godine razgovor sa gospo─Ĺom Vidakovi─ç iz Stare Pazove, jednom od vode─çih li─Źnosti organizacije "Kolo srpskih sestara". Nagla┼íavaju─çi da je poreklom iz Hrvatske, gospo─Ĺa Vidakovi─ç je odlu─Źno rekla: "Mi ne ┼żelimo vi┼íe da ┼żivimo zajedno sa Hrvatima. Mi ┼żelimo da stvorimo na┼íu srpsku dr┼żavu. Ako nam Srbija ne pomogne da stvorimo na┼íu dr┼żavu, mi ─çemo se kolektivno iseliti iz Hrvatske i do─çi u Srbiju".

U isto vreme, 19. oktobra 1991, vo─Ĺa pobunjenih Srba u Hrvatskoj Milan Marti─ç na jednom sastanku u Banjaluci ka┼że: "Srbi SAO Krajine su se ve─ç izjasnili da ne ┼żele da ┼żive ni u kakvoj nezavisnoj dr┼żavi Hrvatskoj i mi u takvoj dr┼żavi ne─çemo ┼żiveti", ┼íto vodi istom logi─Źkom zaklju─Źku kao kod gospo─Ĺe Vidakovi─ç: ako Srbi ne uspeju da stvore svoju dr┼żavu na delu teritorije Hrvatske, oni ─çe se kolektivno preseliti u Srbiju. Prema tome, u srpskom planu "skandinavizacije" unapred je figurirala varijanta preseljenja Srba iz Hrvatske u Srbiju ukoliko se ne uspe sa stvaranjem srpske dr┼żave.


Otuda pri─Źa o proterivanju Srba i o "zajedni─Źkom zlo─Źina─Źkom poduhvatu" nema nikakvog osnova, jer bi se Srbi iz Hrvatske, sa vojni─Źkim porazom njihove "dr┼żave", svakako preselili u Srbiju makar kakve beneficije i garancije da su im ponu─Ĺene.


Njihov zahtev je bio: ili samostalna srpska dr┼żava o─Źi┼í─çena od Hrvata, ili ni┼íta. Kada su i Hrvatska i me─Ĺunarodna zajednica stavile do znanja da srpska dr┼żava ne dolazi u obzir, Srbi su izabrali ni┼íta. Njih apsolutno nisu interesovale nikakve druge beneficije i garancije, nije ih interesovao nikakav plan "Z4" o potpunoj autonomiji unutar Hrvatske, nisu ih interesovali nikakvi pozivi Franje Tumana da ostanu u Hrvatskoj i da ─çe im biti garantovana sva ljudska prava. Za njih su postojala samo dva re┼íenja: ili dr┼żava ili preseljenje u Srbiju.


Da zaklju─Źimo: krivicu za iseljavanje Srba iz Hrvatske snosi srpska teza o nemogu─çnosti zajedni─Źkog ┼żivota Srba i Hrvata i srpska teorija "skandinavizacije".


Naravno, prilikom seobe Srba tokom "Bljeska" i "Oluje" bio je prisutan i strah od osvete Hrvata zbog onoga ┼íto su Srbi prethodno uradili i taj strah je svakako bio faktor koji je doprineo da se izabere opcija iseljenja, iako to nije bilo presudno. Taj strah je bio i razumljiv, jer su gotovo svi Srbi na teritoriji tzv. Republike Srpske Krajine u─Źestvovali u oru┼żanoj pobuni, ubijanju i proterivanju Hrvata sa te teritorije i plja─Źkanju njihove imovine, tako da su se oni s razlogom bojali povratka Hrvata.

To je scenario koji je ve─ç mnogo puta vi─Ĺen u osvaja─Źkim ratovima, a najupadljiviji je primer sa Nemcima iz zemalja Isto─Źne Evrope krajem Drugog svetskog rata. ─îinjenica je da su Nemci u ┼áleziji, u Sudetima, na teritoriji Vojvodine i u drugim krajevima u ogromnoj ve─çini sledili politiku Hitlera i njegove planove o pripajanju svih "nema─Źkih" zemalja i stvaranju Velike Nema─Źke. Isto to se dogodilo i sa Italijanima u Istri i Dalmaciji i sa Srbima u Krajini. Zbog toga su svi oni poraz fa┼íizma do┼żiveli kao pretnju sopstvenoj bezbednosti, a spas od eventualnog osvetni─Źkog gneva pobednika videli su samo u preseljenju u mati─Źnu dr┼żavu. Selidba Nemaca predstavlja najve─çi egzodus u modernoj istoriji. Ra─Źuna se da je samo iz tzv. Isto─Źne Pruske, tj. sa teritorije Poljske, iseljeno 7,400.000 Nemaca a da je tokom te seobe ┼żivot izgubilo 1,700.000 ljudi, prete┼żno civila, uglavnom zbog osvetni─Źkog gneva razjarenih sovjetskih vojnika.

Iz istih razloga su i Amerikanci likvidirali na hiljade zarobljenih nema─Źkih vojnika, a sli─Źnu sudbinu do┼żiveli su i mnogi japanski, italijanski i usta┼íki vojnici. U svim tim slu─Źajevima pla─çana je te┼íka i tragi─Źna cena zbog povo─Ĺenja za jednom zlo─Źina─Źkom politikom, ┼íto se dogodilo i kraji┼íkim Srbima. Otuda njihove ┼żalopojke i neumereno preuveli─Źavanje stradanja koje su do┼żiveli ima pre svega za cilj da pa┼żnju javnosti skrene sa onoga ┼íto je bilo uzrok rata i po─Źetak lan─Źanog niza doga─Ĺaja u kojima je njihovo iseljenje bilo samo zavr┼íni i neizbe┼żan ─Źin.

 

 

 

Neue Seite 1
© 2002 HKZ Hrvatska Kulturna Zajednica
Design & programming: TOKU